Завичајни музеј из Прибоја је покретач и реализатор истраживања хумки у Калуђер- ском Пољу а у оквиру пројекта истраживања археометалуршког центра Јармовац.  Систематски су истражене две хумке, у периоду од 2004. до 2008. године, са прекидом у 2006. години. 

У 2009. години вршена су и археолошка ископавања хумки и громила на Голешком брду. Две хумке су истраживане на локалитету Мраморак и судећи по археолошким налазима настале су током раног бронзаног доба. Ове хумке су пречникa око 13 метара и високе 1,5 метар. Конструктивно и по величини сасвим су другачије громле на локалитетима Локве и Шћепанац. Ове громиле су пречника око 8 метара и на терену једва препознатљиве, високе до тридесетак сантиметара, рађене су од једног слоја камена са улегнутим делом у средини. Археолошки налази их датују у рани средњи век. Коришћење праисторијских хумки за укопавање покојника крајем петнаестог века, очито без знања о ранијој намени ових објеката, посведочено је на локалитету Оцркавље у порти цркве Св. Архангела Михаила, у долини Поблаћнице.

  Јармовачки простор смо дефинисали као археометалуршки центар због разноликости и бројности извора за његово изучавање. На основу: рударских окана, преосталих рударских алатки, жила самородног бакра, руда малахита и халкопирита, у широј зони уз јармовачки поток, добијамо основне податке о овом металуршком ревиру, начину и технологији његове експлоатације. сазнајемо много тога о њиховом свакодневном животу. Хумке, гробнице бронзаног и гвозденог доба у Калуђерском Пољу, индиректно нас упућују да су јармовачка окна вероватно експлоатисана и у овим периодима. Све ово чини Јармовац једним од најзначајнијих центара за археометалуршка истраживања у Европи.