Невена Виторовић старија је сестра сликарке Надежде рођена у Прибоју 1928. године. Током Другог светског рата похађала је Другу женску гимназију у Београду коју није завршила због учешћа са Трећом крајишком бригадом на Сремском фронту као радиотелеграфиста. Са напуњених 18 година запошљава се у ПТТ-у и удаје за ратног друга, официра,  али ће се убрзо растати због њеног нарушеног здравља и потреба за лечењем.

Невена је од најранијег детињства била лепа девојчица са израженом потребом за комуникацијом, страшћу према читању књига и истанчаним осећајем према лепом. Жељна дружења много је путовала и тако упознаје свог другог супруга сликара Живојина Мишкова. Други брак ће јој омогућити богат и интензиван друштвени живот као и велики број пријатеља из света сликарства и књижевности. 

Присуство у београдским уметничким круговим и бројна пријатељства донела су Невени прегршт дарова из којих је временом настала изузетно вредна колекција књига, слика и скулптура. Након што је раније збринула део сестрине заоставштине у прибојски Музеј, 2004. године на једну годину пре смрти, завештала је из своје колекције 39 слика и 76 књига. Сликарска збирка поседује дела признатих уметника са простора бивше Југославије а библиотека углавном садржи стручну литературу из ликовне уметности. У Невениној животној причи Прибој се наметнуо као почетак и крај јер је према њеној жељи сахрањена на овдашњем градском гробљу 2005. године.