Одећа и начин одевања увек су поуздана прилика да се упозна важан део историје културе једног народа. Традиционално одело у Србији, како сеоског тако и градског становништва, изгледом и квалитетом сваког одевног предмета, указивало је на полну, старосну, етничку и верску припадност. Истовремено, у овом периоду одећа постаје поуздан сведок економске моћи као и припадности одређеном друштвеном слоју. Одевни предмети добијају карактер статусног симбола  и постају поље за стицање престижног положаја у друштву.

Варошка култура на овим просторима, у доба владавине Отоманског царства од XV – XIX века, била је директно изложена турским утицајима у свим областима друштва па тако и у начину одевања. Током XIX и XX века у начину одевања Сршског и Муслиманског народа прибојског краја приметне су заједничке карактеристике. Те особине најизраженије су у начину израде, врстама употребљених материјала и облицима одевних предмета.  Као и ранијих периода од материјала су током XIX века највише  били заступљени вунено платно (сукно) и платно од конопља. Првих деценија XX века, прво у муслиманским срединама, долази до употребе памука и разних врста шарених тканина источњачког порекла. Убрзо долази до њиховог продора из градских, варошких подручја у сеоске средине. Употреба тканина фабричке производње броји се у појединачним и ретким случајевима а током каснијих времена потпуно ће преовладати.

Обзиром да је становништво углавном било православне, а мањим делом исламске вероисповести, одевање је у свим периодима свога развоја имало међусобних разлика у основним обележјима и тако се дефинисало у посебне групе. Постојале су извесне заједничке, сличне, а некада исте особине које су биле израженије у мушкој у односу на женску одећу. Након проглашења анексије Босне и Херцеговине од стране Аустро – Угарске монархије, после 1880. године пристигли су у ове крајеве Аустро-Угарски војници са својим породицама и животним навикама међу које спада и начин одевања. Доласком другог окупатора, поред већ постојеће Отоманске империје, убрзан је импулс економског развоја у прибојском крају. Отварају се бројне трговачке радње за снабдевање војске  и становнике вароши па се развија увоз роба које раније нису биле присутне. Трговине се први пут снабдевају текстилном робом из западне Европе. Развијају се услови за савременији начин живота па тако и култура одевања се гради кроз нове одевне предмете варошког типа. Избијање Првог светског рата природно је довело до смиривања развоја модних трендова па ће у новооснованој држави Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца опет доћи до оживљавања модне делатности.