Завичајни музеј Прибој покретач је и реализатор истраживања хумки у Калуђерском пољу, на Јармовцу, а у оквиру пројекта истраживања археометалуршког центра Јармовац. Систематски су истражене две хумке, у периоду од 2004. до 2008. године. Један део археолошког материјала из ових хумки презентован је у оквиру сталне поставке. Најстарије хумке настале су крајем III миленијума п.н.е. под посредним или директним утицајем степских народа. Највећи број истраживаних хумки у прибојском крају настао је током раног бронзаног доба, у оквиру групе Белотић – Бела Црква, а припадају гласиначком културном кругу чијим носиоцима се сматрају Аутаријати, мада су хумке у прибојском крају градили и Келти крајем латенског периода. Јармовачки простор дефинисан је као археометалуршки центар због разноликости и бројности извора за његово изучавање. На основу рударских окана, преосталих алатки, жила самородног бакра, руда малахита и халкопирита добијају се основни подаци о овом металуршком ревиру, начину и технологији његове експлоатације. Хумке у прибојском крају су незаобилазан и најчешће једини извор за изучавање културне припадности, етногенезе, друштвене организације, погребних ритуала, миграција до проучавања оружја, накита, физичког изгледа, исхране, обољења и многих других аспеката живота људи металнодопских праисторијских заједница. Архео-металуршки центар Јармовац један је од четири најстарија на Балкану. Овај центар је у стручну литературу први увео O. Davies из Белфаста 1937. године региструјући два окна на овом подручју. Био је део истраживања у оквиру међународног пројекта “Настанак и развој металургије у Евро Азији“ Универзитетског колеџа из Лондона уз сарадњу музеја из Минхена, Београда, Прокупља и Прибоја.  

 За обе истражене хумке може се извести опште и заједничко запажање: подигнуте су на простору где није раније било енеолитског рударског насеља; настале су током раног бронзаног доба; рађене су од земље и камена – углавном речних облутака; дограђиване током старијег гвозденог доба; спадају у групу хумки већих димензија ( пречника двадесет и висине преко три и по метра ). Обе хумке су на периферији оивичене кружним каменим венцем од крупнијих облутака. У обе хумке откривено је 39 гробова. Четири примарна су ранобронзанодопска гроба, а сви остали припадају различитим фазама старијег гвозденог доба. За поставку су одабрани налази (оружје и накит) пронађени у седам гробова из хумке 2 и 11 загробних керамичких посуда од којих две припадају хумци 1.